Prema istraživanju američkih
stručnjaka, oko šest odsto populacije bar jednom u životu je
izgubilo svest. Koliko često se sa ovim problemom susrećemo u
Srbiji, nažalost, nema podataka, jer kratkotrajne gubitke svesti, u
medicini poznate kao krize svesti, većina ljudi ne shvata ozbiljno,
i ne javlja se lekaru. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovaj problem
ne sme da se ignoriše, naročito ako se ponavlja. Oni ističu da je
izuzetno važno, ako se prolazne nesvestice javljaju u dečjem
uzrastu i mlađim osobama, da se diferencira da li je reč o
epileptičnom napadu ili neurokardiogenoj sinkopi, zato što su
lečenje i prognoza potpuno drugačiji.
- Pod pojmom sinkope se podrazumeva
iznenadni gubitak svesti, koji uglavnom traje kratko, nekoliko
sekundi ili minuta, a izazvan je trenutnim padom cirkulacije u
centralnom nervnom sistemu - objašnjava prof. dr Branislav
Milovanović, šef Neurokardiološke laboratorije u KBC Bežanijska
kosa.
Zbog toga je jedna od prvih preporuka
lekara da se uradi pregled kolor-dopler krvnih sudova vrata i glave.
Oporavak je vrlo brz za razliku od
epileptičnog napada i uglavnom nije praćen stanjem umora ili
iscrpljenosti. Međutim, postoje određeni slučajevi koji su između
ova dva patološka stanja, tako da ih je nekada vrlo teško
razlikovati. Zato je potrebno specijalno ispitivanje i testiranje
funkcije autonomnog nervnog sistema sa posebnom opremom i
tehnologijom.
Sinkopa može da bude vrlo opasna,
naročito ako nije praćena tegobama koje upozoravaju da će do
takvog stanja doći. Kod ovih oblika dolazi do ozbiljnih povređivanja
i nekada i smrtnih ishoda u zavisnosti u kojim uslovima sinkopa
nastaje. Osim sinkope, postoje i stanja ortostatske nestabilnosti,
naročito prilikom ustajanja, koja su praćena padom pritiska i
lupanjem srca. Ova stanja su vrlo slična sinkopi, ali su često i
praćena sinkopom, tako da su to slični poremećaji.
Uzrok sinkope može da bude
kardiološki, neurološki i neurokardiogene prirode. Kardiološki
uzroci su aritmije i bolesti sprovođenja u srčanom mišiću, kao i
neke srčane mane. Od neuroloških uzroka najvažniji su tumori mozga
i epilepsija. Međutim, zanimljivo je da se ovi uzroci javljaju samo
u 20 odsto slučajeva i da su u 70 odsti slučajeva sinkope
neurokardiogenog porekla.
- Drugi naziv za neurokardiogenu
sinkopu je vazovagalna sinkopa, zato što nastaje usled nagle
aktivacije vagusa, dela nervnog sistema koji usporava puls i snižava
pritisak - ističe dr Milovanović.
- Sinkopa i ortostatski poremećaji
mogu da nastaju u okviru nekih sistemskih bolesti, kao što je, na
primer, Lajmska bolest usled ujeda krpelja, autoimunih bolesti,
dijabetesa a nekada i onkoloških bolesti. U određenom broju
slučajeva uzrok je i psihološke prirode. Prema našem iskustvu, u
velikom broju slučajeva reč je o akutnoj ili hroničnoj infekciji
virusima, na našem području koksakijem, citomegalo i
Ebštajn-Barovim virusom.
ANSA METODA
Sinkopa centri se uglavnom formiraju
pri kardiološkim ili neurološkim odeljenjima. Lečenje je vrlo
kompleksno, skoro eksperimentalno, zato što prema preporukama
evropskog i američkog udruženja neurologa i kardiologa, nijedan lek
koji se koristi nije potvrđen kao potpuno efikasan.
- Neurokardiolkoška laboratorija KBC
Bežanijska kosa je jedna od nekoliko najpoznatijih u svetu, i
opremljena je sa trenutno najboljom opremom za testiranje ovih
pacijenata - kaže prof. dr Branislav Milovanović.
- U laboratoriji je razvijena i nova
ANSA metoda u lečenju ovih poremećaja, gde se koriste
najsavremenija dostignuća iz oblasti genetske medicine i
nanomedicine.
Нема коментара:
Постави коментар