DEJA VU ( DEŽA VI ) - Magični osećaj "VEĆ VIĐENOG"

Šta se to dešava u našoj podsvesti kada nam se nepoznate osobe, okolnosti i situacije čine odnekud poznatim. Čest doživljaj da smo nešto već videli znak je da nešto treba menjati devojka, žena, priroda, trava,

Već sam bio ovde, ovo mi se već dogodilo, ovu osobu sam već upoznao... Svako je bar jednom u životu doživeo to neobično osećanje da je nešto već video ili doživeo. Da li se to sa nama poigravaju naša skrivena osećanja, pamćenje ili podsvest? Kako objasniti to prolazno osećanje već viđenog?

Ponekad je reč tek o malom detalju koji u našoj svakodnevici iskače iz uobičajenog. Zamislite da ste na ručku sa prijateljicama. I dok se šalite i veselo čavrljate iznenada imate utisak da ste celu ovu scenu, do najsitnijeg detalja, već proživeli. Utisak je na tren toliko snažan da vam se čini da možete sa sigurnošću predvideti dalji tok događaja. Šta reći kada se taj osećaj javi tokom susreta sa potpuno nepoznatom osobom ili u gradu u koji ste tek stigli a nikada ranije ga niste posetili?

Iako u takvim situacijama nema ničega što bi vas moglo podsetiti na prošlost, vi imate taj snažan osećaj da vam je sve poznato. U vama se tada bude pomešana osećanja neverice, iznenađenja, zabrinutosti, ali i znatiželje. Kao da ste na kratko zakoračili u magičan svet "s one strane ogledala" i na trenutak stekli sposobnost da se vratite u prošlost i vidite budućnost. Tokom tih nekoliko sekundi, koliko osećaj "već viđenog" uglavnom traje, čini vam se da ponovo proživljavate prošlost, sadašnjost vam deluje sasvim neizvesno, a budućnost još tajanstvenije nego inače. A, s obzirom da ima onih koji imaju želju za povratkom u prošlost ili putovanjem u budućnost, to doživljaj "već viđenog" čini još zanimljivijim.

Ovo osećanje ne zaboravlja se tako lako, jer za sobom povlači mnogo pitanja o tome kakvu, u stvari, predstavu imamo o vremenu ili sopstvenoj podsvesti. Šta se to događa u našoj podsvesti kada nam se učini da prepoznajemo mesta i situacije u kojima nikada nismo bili ili da smo nekoga već upoznali a zapravo je pred nama stranac, šta su uzroci fenomena "već viđenog" i zbog čega se javlja, za "Život Plus" govori neuropsihijatar, prim. dr Zoran Đurić.

"Psihoanalitičari, analizom snova, simptoma i omaški, mogu da utvrde šta je značenje nesvesnih sadržaja. Naše nesvesno predstavlja haotični skup životne energije, strahova, želja i osećanja koji uređujemo ponašajući se po principu želje, ili koristeći energiju nesvesnog kao pogon za naše životne planove i poduhvate. Ako stvar gledamo subjektivno, mi onda prepoznajemo neko mesto kao poznato iako nikada na tom mestu nismo bili, zato što to predstavlja ostvarenje naše želje da se nađemo na tom mestu. Čim se čudimo otkud mi na mestu na kome smo oduvek želeli da budemo, to nam govori da je reč o potiskivanoj želji. Potiskujemo uvek ono što je manje ili više neprihvatljivo, nama samima ili sredini u kojoj živimo. Čini nam se da nekog stranca poznajemo zato što otkrivamo da nam on odgovara. Kao kada jedan muškarac sanja da osvoji neku lepoticu i utvrdi da je to upravo ta, jer je lepa i zgodna, kao što je oduvek želeo, a zna da je nikada do tada nije video, osim u snovima. Ili, kada uspavana lepotica, što narod kaže, nepoljubljena devojka, dočeka svog princa koji poljupcem probudi ljubav u njoj, reč je o već viđenom, ali ne na javi nego u snu ili mašti.

Već doživljeno, već posećeno, već osećano, ono što smo već čuli - da li su to samo pojavni oblici fenomena koji se jednom rečju naziva "već viđeno"?

"Prepoznavanje prostora, atmosfera i raspoloženja pre govori o našim potrebama i željama da se negde nalazimo i nešto doživljavamo, nego o već viđenom. Kod nas se kaže da je nešto već viđeno kada nam se ponudi nešto neinteresantno, nešto što znamo da nismo želeli. “Opet isti ručak”, “svaki dan isto”, kaže neko ko bi želeo više uzbuđenja u svom dosadnom životu."

Postoje brojne teorije koje pokušavaju da objasne ovaj fenomen, na primer da se radi o davno potisnutom sećanju, genetskoj memoriji, reinkarnaciji, a ima tumačenja i da je reč o nekom poremećaju...?

"U medicini, doživljaj „već viđenog“, na francuskom deja vu, što se kod nas odomaćilo kao „deža vi“, najčešće se vezuje za epilepsiju. Opisuje se kao poremećaj percepcije u psihosenzornim epileptičnim napadima - iluzija u kojoj se određeni prostor i objekti opažaju kao da su poznati, već viđeni i da pripadaju nekom drugom ambijentu i vremenu. Srodne su iluzije već doživljenog, deja vecu, zatim deja entendu, doživljaj onog što si već čuo, kao i doživljaj nikad viđenog, jamais vu. Kada su jače izraženi, ovi poremećaji dovode do stanja depersonalizacije, izmenjenog doživljavanja sopstvene ličnosti - i derealizacije, izmenjenog doživljavanja okoline i dešavanja u njoj. Čovek se u stanjima derealizacije zbunjuje što mu poznati prostor, njegova soba ili dvorište u kome je svaki dan izgledaju kao da su strani i drugačiji, a da to sebi ne može da objasni. Ovakvi fenomeni opisuju se i kod oštećenja slepoočnog režnja mozga, a viđaju se i u duševnim bolestima i stanjima intoksikacije psihoaktivnim supstancama.

Pretpostavka da su ove pojave izraz „genetske memorije“ ne mogu se prihvatiti. To su posledice disfunkcije mozga, naročito temporalnog, slepoočnog režnja mozga. Ne stoji ni tvrdnja da je reč o davno potisnutom sećanju jer se takva sećanja ne doživljavaju kao neobična, tuđa ili izmenjena stanja, nego ih čovek prihvata kao nesumnjivi deo sopstvenog iskustva. O reinkarnaciji nemamo naučne dokaze. To nas ne sprečava da maštamo i zamišljamo šta bi bilo kada bi se ona ostvarila. Uzbudljiva je ideja da se možemo pojavljivati u različitim oblicima, vremenima i prostorima, a da pritom zadržavamo svoj identitet, da znamo da smo to mi. U religioznim opisima reinkarnacije ne postoji ta zadržana svesnost sebe, odnosno očuvanost identiteta. Kada sa svojim hrišćanskim iskustvom čitam o reinkarnaciji u indijskoj religiji, ona mi izgleda kao kazna što neko nije bio dobro pripremljen za čas smrti pa je onda „osuđen“ da se reinkarnira kao kamen, trava ili prase. Da se duhovno usavršio ne bi se reinkarnirao, odnosno vratio u krug egzistencije, nego bi dospeo u stanje nirvane, svesvesti i stalnog prisustva u vremenu i prostoru kao deo protoka kosmičke energije neometenog egzistencijom. Valja reći da reinkarnacija nije retka kao psihotično iskustvo transformacije sopstvenog bića. Reč je o zastrašujućim doživljajima koji često dovode do samoubistva.

Da li "deža vi" epizode treba da nas zabrinu ili iz njih nešto možemo i da naučimo? Ili možda treba da se zabrinemo ako nikada u životu nismo iskusili tako nešto?

"Svi smo iskusili taj doživljaj, ako ga tumačimo u širem smislu. Treba da se zabrinemo za svoje živote ako nam je čest doživljaj da smo nešto već videli, odnosno da nam se ponavljaju neželjene situacije i odnosi. Treba menjati svoj život."

Da li je tačno da je "deža vi" češći kod tinejdžera? Ili je možda logičnije da je učestaliji kod starijih ljudi koji imaju više uspomena i iskustva i koji su više proputovali?

"Mladi su “smoreni”, ne vole kad im se jedno isto ponavlja. Više žele nego što mogu da ostvare. To je odlika mladosti. Stari nemaju energije za nove poduhvate i doživljaje, puni su uspomena i svakojakih iskustava. Nekih se i rado sećaju. A opet, menjali bi se sa mladima, makar opet bili smoreni. Mladost oličava stanje spremnosti za upuštanje u nove poduhvate."

Kolika učestalost ove pojave može da bude zabrinjavajuća?

"Deja vu je stvar poznata, ali relativno retka u životima ljudi. Izuzimamo epileptičare. Većina ljudi prošla je kroz iskustvo depersonalizacije u mladosti, a to je srodno doživljaju deja vu. Ljudi često sanjaju nešto što je već viđeno. Ako se ne držimo strogo medicinskog tumačenja, a ono kaže da je to epileptički fenomen, možemo zaključiti da ljudi kao već viđeno označavaju ono čime su nezadovoljni i što ne žele. Nešto se ponavlja i izaziva dosadu – to je signal da sa našim načinom života nešto nije u redu. To treba razumeti kao poziv za akciju i promenu."

Može li ovaj fenomen da ima veze sa našom željom da se pozitivno iskustvo ili događaj iz prošlosti ponovi? Može li ova vrsta intuicije, ako se deja vu tako može nazvati, da se nauči?

"Deja vu se ne vezuje za pozitivna iskustva. U našoj je prirodi želja za novim. Zato ponavljanje starih iskustava ili sličnih doživljavanja ne volimo. To nas ne pokreće, dosadno nam je. Intuiciju ne možemo naučiti. Sposobnost da se brže proniče u stvari uvećava se sa znanjem i životnim iskustvom. Kažemo da je neko intuitivan kada vidimo da lako shvata ljude i situacije i dobro se snalazi. Nema, međutim, škole za intuiciju. Mačke i žene su intuitivne. Imaju "šesto čulo", osete ono što muškarci sa svojim jednosmernim mozgovima ne mogu. Kad je neko intuitivan, to se ne može nazvati već viđenim. To je nešto neviđeno, za neintuitivne.

VEČNI POVRATAK ISTOG

Pojam "već viđeno" prvi put je upotrebio francuski filozof Emil Boarak 1876, godine, u svom delu "Budućnost nauke o psihologiji". Italijanski filozof Remo Bodel tvrdi da fenomen već viđenog zaokuplja ljudsku pažnju još od antičkog doba. Grčki filozofi Pitagora i Platon i njihovi sledbenici videli su u njemu sećanja iz nekog prethodnog života, stoici su ga tumačili kao "večni povratak istog", a kasniji pokušaji mudrog Aristotela, čuvenog po svojoj praktičnosti, da doživljaj "već viđenog" svede na običan psihički problem, nisu uspeli da sa ovog fenomena uklone veo tajanstvenosti i magije. Ali, takav stav prema fenomenu "već viđenog" zabrinuo je u 4. veku Svetog Avgustina, a kasnije i katoličku Crkvu jer su u fascinaciji tim čudnim osećanjem videli uticaj "demona koji čoveka iskušava idejama o prethodnim životima ili reinkarnaciji". Uprkos takvom stavu Crkve, poznati slikari, pisci i pesnici u doživljaju "deža vi" nalaze neiscrpan izvor inspiracije. I dok Vilijam Šekspir krajem 16. veka uzbuđeno uzvikuje "sve je već viđen spektakl", ovo osećanje se u 19. veku često pominje u delima poznatih pisaca, od Dikensa ili Šatobrijana koji su njime bili opsednuti, do Bodlera i Prusta koji je u svom romanu "U potrazi za izgubljenim vremenom" napisao: "Taj osećaj kao da mi poručuje: uhvati me u prolazu ako imaš smelosti i pokušaj da razrešiš zagonetku sreće koju ti nudim". Tvorac moderne psihoanalize, Sigmund Frojd, rekao je da se u onim retkim i kratkim trenucima kada je doživeo osećanje već viđenog, uvek radilo o buđenju imaginarnih, nepoznatih i nesvesnih pojmova i projekata koji su odgovarali njegovoj želji da poboljša svoju situaciju. "To je samo nekompletan delić davno zaboravljene uspomene prizvane nekim traumatičnim događajem ili izraz skrivene želje koju sami sebi ne želimo da priznamo", govorio je on.

I drugi psiholozi su se pitali da li je, kao i san, i ovaj doživljaj izraz naših najskrivenijih želja. Po mišljenju francuskog psihoanalitičara Neli Žolive, sva neobičnost ovog fenomena krije se u pomešanim osećanjima velike bliskosti i iznenađenja koje on u nama budi. I Karl Jung je opisao jedan takav doživljaj koji mu se dogodio tokom putovanja po Keniji. U trenutku kada je prolazio pored jednog starca učinilo mu se da tog čoveka poznaje, da ga je već negde sreo. Jung je taj utisak nazvao "buđenjem određenog arhetipa", jer nepoznati starac, po njemu, predstavlja simbol mudraca.

Lekovitost smeha i suza !

Čovek je jedino živo biće koje može da izražava svoje emocije smejanjem i plakanjem, ali dugo se ništa nije znalo o lekovitom dejstvu smeha i suza na ljudski organizam. Evo prilike da se upoznate sa njima...

Ljudi se razlikuju po učestalosti smejanja i plakanja - dok neki u svakoj situaciji pronalaze nešto smešno, drugi opet u svemu vide neku tragediju. Optimisti bi rekli da su pesimisti dosadni, zamorni i "teški" ljudi, dok pesimisti smatraju da su optimisti neozbiljni, detinjasti i površni. Idealno bi bilo kada bi svaki čovek bio savršena "mešavina" sastavljena od jednakih delova pesimiste i optimiste, ali, nažalost, takvi "proizvodi" veoma su retki. Ali, ostavimo sada priču o psihologiji i vratimo se fizičkom zdravlju čoveka i tvrdnji da su suze i smeh lekoviti. Pokušaćemo da vam objasnimo šta se sve dešava u našem organizmu dok se smejemo, odnosno plačemo, kao i kako sve to deluje na zdravlje pojedinca.

SMEH UMESTO PILULA

Nauka koja proučava smeh i njegovo dejstvo na ljudski organizam zove se geleontologija (geleos na grčkom znači smeh). Medicinski istraživači decenijama proučavaju ovu oblast i utvrđuju lekovito dejstvo smeha na ljudsko zdravlje i u tom smislu došlo se do mnogih zaključaka.

- Fizička vežba

Kada čovek počne da se smeje, istovremeno se pokreću mnogi mišići na licu. Kako smeh "napreduje" tako se "pridružuju" i mišići grudnog koša, zatim stomaka, a kada nastupi faza "pući ću od smeha", tada u procesu smejanja učestvuju gotovo svi mišići u telu čoveka. Dokazano je da se nakon žestokog petominutnog smejanja mišići naprežu isto kao i kod izvođenja lakih fizičkih vežbi, pa nije redak slučaj da nakon dobre partije smeha čovek oseća bolove u trbušnim mišićima kao nakon izvođenja "trbušnjaka". Pored toga, količina vazduha koju čovek udiše i izdiše u toku smejanja mnogostruko se povećava, tako da se i pluća ubrzano šire i skupljaju, što je odlična vežba za disajne organe.

- Prirodni analgetik

Kada vas nešto zaboli, to znači da je došlo do poremećaja protoka jing i jang energije u vašem telu. Smeh deluje na "ispravljanje kvara" i ublažavanje bola na način kako se to čini akupunkturom: dok se čovek smeje, njegov mozak izlučuje u krvotok određene hormone (endorfin, na primer) koji utiče na ublažavanje bola onako kako se to postiže stimulisanjem akupunkturnih tačaka. To, u stvari, nije ništa drugo nego podsticanje prirodnih snaga organizma da se sam izbori protiv onoga što ga muči. Naravno, ako je u pitanju bol koji ne prestaje, potrebno je utvrditi njegov uzrok i odrediti odgovarajuću terapiju, ali umesto uzimanja analgetika (koji su veoma štetni za želudac) mnogo je pametnije primeniti prirodne metode koje su neškodljive i efikasne.

- Lek za srce

Da li ste znali da ljudi koji se mnogo smeju teže obolevaju od srčanih oboljenja? Ako niste, sada je krajnje vreme da počnete da štitite svoje srce velikim količinama smeha! Dokazano je da smeh pomaže u lečenju angine pektoris: dok se čovek smeje, dolazi do povećanja krvnog pritiska što predstavlja pravi "šok" za srce. Međutim, taj "šok" ne oštećuje srce, već mu prija (za razliku od onog koji doživljava kada je organizam pod stresom i dok u njemu "haraju" negativni hormoni).

- Protiv lenjih creva

Pošto se u toku smejanja mnogi mišići stežu i opuštaju, a disanje i krvotok ubrzavaju, dolazi do potiskivanja vazduha iz gornjeg dela stomaka i njegovog usmeravanja ka donjem delu. Zato se često dešava da osoba koja se dobro ismejala, odjednom oseti potrebu za odlaskom u "carske" prostorije.

- Za bolje varenje

Gotovo je neverovatno koliko se pozitivnih procesa dešava u organizmu čoveka koji se smeje! Pored svega pobrojanog, u toku smejanja pojačava se i rad pljuvačnih žlezda, a samim time i lučenje želudačnih sokova čime se znatno olakšava varenje.

- Za zaustavljanje astmatičnog napada

Nemoguće je razdvojiti elemente procesa koji se poput lančane reakcije dešavaju u organizmu čoveka koji se grohotom smeje jer ih ima mnogo i svaki je delotvoran na svoj način. Na primer, kada dođe do astmatičnog napada trebalo bi navesti bolesnika da se smeje jer će se pod dejstvom smeha mišići njegovih bronhija opustiti, pojačaće se protok vazduha kroz njegove disajne organe, a intenzitet napada znatno će se smanjiti.

- Za jačanje imuniteta

Opšte zdravlje čoveka umnogome zavisi od njegovog psihičkog zdravlja. U tom smislu, optimistički pogled na svet mnogo je zdraviji od pesimističkog jer se u organizmu čoveka, koji i ozbiljne situacije ume da pretvori u šaljive, luči mnogo manje štetnih hormona nego u organizmu osobe koja je stalno namrgođena i zabrinuta. Dakle, ako želite da ojačate svoj imunitet i poboljšate zdravlje, a samim time izgledate lepše i mlađe, podstaknite prirodne snage svog organizma. Ako vam, iz bilo kojeg razloga nije do smeha, pa ne možete da se podmladite pomoću njegovog blagotvornog dejstva, a vi onda izaberite akupunkturu kao potpuno prirodan i jednako delotvoran način.

Prirodni hormon DHEA pronađen je još pre četrdeset godina, ali su tek sada potvrđene pretpostavke da on blagotvorno deluje na organizam. Zapravo, radi se o hormonu koji luči nadbubrežna žlezda onda kada se čovek smeje i kada je dobro raspoložen. Dokazano je da ovaj hormon pozitivno deluje na teksturu i sjaj kože, podmlađuje je i vraća joj svežinu. Kod žena pojačava seksualnu želju i deluje preventivno protiv osteoporoze, pa se s pravom kaže da je dejstvo ovog hormona na organizam poput eliksira mladosti. Zato je DHEA supstanca koja je danas najtraženija na tržištu, ali treba naglasiti da ovaj hormon nije bezopasan i da može da izazove negativne posledice na zdravlje ukoliko se uzima bez lekarskog nadzora. Iz tog razloga, svetska zdravstvena organizacija zabranila je slobodnu prodaju ovog hormona kao i svaki oblik njegove zloupotrebe. Treba naglasiti i to da postoji još jedan, potpuno prirodan i neškodljiv način da se podstakne lučenje DHEA hormona u organizmu, a on se odnosi na stimulisanje akupunkturnih tačaka čime se postiže efekat veoma sličan onome koji se u telu dešava dok se čovek smeje.

- Lekovito plakanje

Lekovitost suza bila je prava zagonetka sve do početka sedamdesetih godina. A tada je poznati američki biohemičar Frej uspeo da dokaže njihovu lekovitost. Zahvaljujući njemu suze su, do tada spominjane samo u tužnim pesmama, postale i medicinska kategorija. Doktor Frej je sa sigurnošću utvrdio da se plakanjem u ljudskom organizmu izlučuju štetne materije koje se u organizmu nagomilavaju usled emocionalnih opterećenja. Zadržavati suze znači isto što i trovati se (fiziološki i emotivno) što u dužem vremenskom periodu dovodi do pojave čira na želucu, povišenog krvnog pritiska, srčanih, bubrežnih i drugih oboljenja. Međutim, kada se čovek dobro isplače, njegovo raspoloženje se popravlja jer se smanjuje količina negativnih hormona u organizmu (otišli su kroz suze) i time se u telu ponovo uspostavlja ravnoteža. Sličan efekat se može postići primenom kineske tardicionalne medicine, odnosno stimulisanjem telesnih tačaka akupunkturom.

TRI ZLATNA ZAKLJUČKA

Na osnovu svega što smo do sada rekli o suzama i smehu nameću se tri zaključka: prvi se odnosi na preventivno delovanje smeha na ljudski organizam po sistemu "ko se smeje, manje oboleva i duže živi"; drugi se nameće u situacijama kada je čovek pritisnut emocionalnim "teretom" i mogao bi da se iskaže otprilike ovako: "ko potiskuje suze, truje svoj organizam", a treći bi mogao da sublimira prethodna dva i glasi: "kada vam nije do smeha, a ne možete da plačete, vratite oragnizam u ravnotežu pomoću akupunkture."

Dosta ljubi misle i da je smeh "zarazan" poput zevanja... Za one koji ne veruju u tu teoriju neka pogledaju ovaj video pa neka zakljucak donesu sami :)  ( čik probaj da se ne nasmeješ ;) )

Zašto nam se suše usta?

Zbog mnogih oboljenja smanjuje se količina pljuvačke. Uzroci kserostomije mogu da budu disanje isključivo na usta, upala pljuvačnih žlezda, ali i oboljenje bubrega

SUVOĆA usta (kserostomija) čest je simptom zbog kojeg pacijenti bivaju upućeni u ambulantu otorinolaringologa. Često je izazvana smanjenjem količine pljuvačke u ustima, ili njenim potpunim nedostatkom, a posledice su osećaj lepljivosti u ustima, peckanja jezika i otežano žvakanje i gutanje.

- Postoje mnogi uzroci suvoće u ustima. Sa otorinolaringološke strane problem je često uzrokovan disanjem na usta zbog stanja koja prouzrokuju otežano disanje na nos kao što su devijacija nosne pregrade, alergijski rinitis ili polipi u nosu. Ali, smanjena količina pljuvačke može da bude izazvana i upalom pljuvačnih žlezda koja se dijagnostikuje kliničkim pregledom i ultrazvukom vrata. Tim pregledom otkrivaju se i promene na pljuvačnim žlezdama izazvane terapijskim zračenjem kod lečenja zloćudnih tumora ORL regije - objašnjava dr Svetlana Milošević, otorinolaringolog u KBC Zemun.

Ukoliko je ORL nalaz uredan, u obzir se moraju uzeti i druga stanja koja dovode do suvoće usta: šećerna bolest, bolesti štitne žlezde, oboljenja bubrega, dehidratacija organizma, malokrvnost, ali i upotreba nekih lekova kao što su antihipertenzivi, antidepresivi, citostatici, antiretrovirusni lekovi...

Suvoća u ustima česta je i kod ljudi koji rade u uslovima nepovoljne mikroklime (prašina, pesak, kreda, klima uređaji), kao i kod ljudi koji su vokalni profesionalci (pevači, glumci, prosvetni radnici), a česta je i kod starijih osoba zbog smanjenja kvaliteta tkiva. Takođe i nakon moždanog udara ili kod Alchajmerove bolesti čest je osećaj da su usta suva.

-Nakon ORL pregleda pacijent se, u zavisnosti od toga na koje se oboljenje sumnja, upućuje na ultrazvuk vrata, biohemijske analize (šećer, krvna slika, hormoni, antitela), pregled oftalmologa, reumatologa ili neurologa - navodi dr Svetlana Milošević.

Terapija je određena uzrokom bolesti. Hirurška je ukoliko se radi o problemima uzrokovanim devijacijom nosne pregrade ili polipima nosa, konzervativna ukoliko se radi o internističkim oboljenjima i simptomatska (dovoljan unos tečnosti, sisanje bombonica) ako je kserostomija posledica loših uslova rada, starenja sluznice, Sjegrenovog sindroma ili dobijanja citostatika. Kada je kserostomija jedan od simptoma depresije i stresa, terapiju određuje psihijatar.

SJEGRENOV SINDROM

Ukoliko je suvoća usta praćena i osećajem pečenja u očima i smanjenim izlučivanjem suza, mora se misliti na Sjegrenov sindrom (hronično reumatsko oboljenje, autoimunu bolest). Ovo oboljenje dijagnostikuju oftalmolog ili reumatolog posle određenih testova (ispitivanje funkcije suznih žlezda, autoantitela u krvi).

Feretka ( afrički tvor-pitomi tvor ) kao kućni ljubimac !

FERRET – AFRIČKI TVOR (PITOMI TVOR) - Feretka
(lat. Mustela putorius furo)

Poreklo arfičkog tvora vodi od domestificiranog evropskog tvora (Mustela putorius). U SAD-u nalaze se na trećem mestu po zastupljenosti kućnih ljubimaca odmah iza pasa i mačaka. One spadaju u domaće a ne divlje zivotinje i ne smeju se puštati u prirodu jer u njoj neće sami opstati.

Feretke su lepi, veseli i zahvalni kućni ljubimci, neprave veliku buku, oglašavaju  se vrlo tiho,ali su i velika odgovornost. Vrlo okretne, spretne i inteligentne životinje koje  brzo uče. Njihovo držanje od vlasnika zahteva veliku pažnju , puno ljubavi, slobodnog vremena ali i novaca. Ne preporučuju se kao kućni ljubimci djeci ispod 10 godina starosti, ljudima koji često nisu kod kuće i nemaju dovoljno slobodnog vremena. S feretkama se potrebno baviti i družiti, igrati i zabavljati. Svu vašu pažnju vrati će vam i više nego dvostruko, a ako imate više od jednog – veselju i zabavi nikad kraja.

Kroz svoju istoriju služili su za lov na zečeve, a u nekim delovima Engleske još se uvek uzgajaju i treniraju u tu svrhu.

KARAKTERISTIKE 

– Feretka ima duguljasto i elastično telo obraslo mekanim krznom s kratkim i vrlo pokretnim nogama. Rep dugačak i obrastao krznom. Glava im je više četvrtasta, a njuška tupastija  pa se po tome razlikuju od kuna, uši su male i mekane, očnjaci su jaki, oštri, čvrsti sa jakim ugrizom. Njuh im je neverovatan, vid slab kao i sluh.

Dužina im je od 30 do 45 cm (bez repa) što varira zavisno od pola. Mužjaci su po  pravilu duplo veći i teži od ženki.


Najčešće se pojavljuju u dve osnovne boje: 

SABLE (varijacije smeđe i crne boje krzna i crne oči)
ALBINO (potpuno belo krzno i crvene oči). Postoje još u nekoliko boja i to: black sable, champagne, chocolate, cinnamon, dark-eyed white i dr.

Životni vek ovih životinja je od 6-10 god. zavisno o brizi koja im je pružena od strane njihovih vlasnika kojima su izrazito privržene!

Tvorovi spavaju od 16-20 sati dnevno što predstavlja njihovu normalnu životnu aktivnost. Ostatak vremena provode u igri i zabavi. Obožavaju igru i glupiranje. Odlični su u igrama skrivača, odnošenja i skrivanja raznih stvari do kojih dođu. Od svojih vlasnika traže uključenje u igru. Iz kaveza ih  treba puštati svakodnevno na slobodu , najmanje 3 sata dnevno s njima provoditi kvalitetno vrijeme.

Komuniciraju potem zvukova i pokretima tela, lako se odredi u kakvom su raspolozenju.

Tokom spavanja tvorovi imaju opušteno i mlitavo  telo, imaju čvrst san i nemojte ih  buditi jer vrlo često sanjaju.

To su osjećajne i inteligentne životinje. Tvor se pridržava na način da se jednom rukom uhvati  ispod prednjih nogu, a drugom rukom pridržavaju zadnje noge. Prilaziti mu treba lagano i bez naglih trzaja i vike. Kad se privikne na vlasnika, sam će tražiti od vlasnika da  ga mazi. Dok je tvor u rukama s njime se ne sme igrati, mora naučiti da su ruke mesto za maženje i izmjenjivanje nežnosti.




Koristiti poslastice kao nagradu za dobro ponašanje.

Feretku treba  držati u kavezu što veći to bolji. Idealne mere kaveza su: 60x60x80 cm može biti na jedan ili više spratova. Merdevine trebaju biti od drveta ili plastike. Nisu ljubimci koji mogu celi dan biti u kavezu. Na vrata kaveza obavezno se moraju staviti dodatne zaštitne bravice jer će inače tvor vrlo brzo pronaći način kako da otvori vrata . Kavez treba biti opremljen hranilicom, pojilicom (može i ona za glodare), WC-om, ležaljkom i ugodnim krevetom(od pamučne tkanine),tvor se voli uviti u nju.

Tvorovi nisu glodari i neće glodati kablove i  razne žice, ali će se igrati sa njima i probati ih sakriti.

Tvorovi imaju specifični miris, sterilisanjem i kastriranjem se gubi taj miris. U vreme parenja miris je intenzivniji. Kako ipak spadaju u porodicu tvorova ponekad znaju upotrijebiti i svoje analne vrećice odnosno ispustiti «smradac». To će najčešće napraviti kada su prestrašeni, ljuti, uzbuđeni ili slučajno u snu.Tvorovi se ne smiju kupati često, samo dva do tri puta godišnje, čestim pranjem njihova koža počinje lučiti više masnoće što utiče na kvalitet i opadanje dlake i većim zaudaranjem. Prilikom kupanja koriste se šamponi namenjeni za njih ili šamponi za malu djecu. Pošto imaju telesnu temperaturu višu od naše, voda u kojoj se kupaju treba biti jako topla tako da je nama skoro prevruća.

Noktiće-kandze im treba redovno rezati. Prilikom toga važno je pripaziti na žilu u kandži koja je crvene boje i lako uočljiva budući da su kandže prozirne. Nepodrezane kandže predstavljaju tvoru veliki problem jer će se početi listati i trgati, pa će se  njima zakačiti za svaki predmet. Uši se obavezno moraju čistiti redovno zbog velike mogućnosti nakupljanja i stvaranja gnjida ,jednom u dve nedelje. Za to se korist preparati za čišćenje ušiju životinja.

Tvorovi se linjaju dva puta godišnje, u proljeće i jesen, pa ih je tada potrebno četkati. Ukoliko se drže u stanu u kojem je centralno grijanje proces linjanja može kasniti pa je potrebno ovu činjenicu imati u vidu.

Feretke su pametne zivotinje i  treba ih učiti da nuždu obavljaju kao i mace u posebnu posudu za to namenjenu-WC. Takođe se koristi i pesak za mace. Ukoliko posudu ne koristi za obavljanje nužde, u pesak je potrebno staviti komadić fekalije ili mokraće kako bi miris naveo tvora da  ubuduće tamo obavlja nuždu.

Tvorovi su ludi za svim vrstama igračaka. Idealne igračke su: papirne vreće, razne kutije, loptice od špage, ping-pong i tenis loptice, razne igračke za mačke napravljene od tvrde plastike, skvičave igračke i slično. Tvorovi obožavaju igre skrivača i zadirkivanja i uključuju vlasnika u njihovu igru. Tvor se može naučiti i nekim trikovima kao što je da prosi, da se kotrlja ili da dođe na poziv . Za ovakvo učenje potrebno je vremena i puno nagrađivanja, ali isto će doneti veliko zadovoljstvo .



Tvor se može izvoditi u šetnju izvan prostora u kojem boravi. Pri tome treba obavezno povodac namenjen tvorovima ili malim mačićima. Tokom šetnje  neće hodati uz nogu vlasnika kao npr. pas, već će hteti zaviriti gde god to može. Obožavaju sneg pa se mogu izvesti na snežne igrarije.




ISHRANA
– Oni su mesojedi hranite ih sirovim ili kuvanim pilećim ili ćurećim mesom, to zavisi o tvoru i njegovim prehrambenim navikama. Mogu se hraniti hranom namenjenom samo njima, takođe im mozete davati i kvalitetnu hranu za male mačiće.Bitno je da njihova hrana sadržti više masnoća (min 22%)  i proteina (min. 34%). U ishrani se NE SME  koristiti hrana za pse,slatkiši, velika količina voće i mleko takoše treba izbegavati. Sveža voda i hrana trebaju im biti dostupne 24 sata. Kao nagradu, ali i za trening, koriste se razne poslastice ( koje nisu hrana i ne smeju se davati u velikim količinama) namenjene njima u nedostatku mozete koristiti poslastice za mace. Kao i mace oni imaju potrebu da izbace dlaku pa koristite  malt pastu.

Bilo koja promena u njihovom ponašanju kao što su neaktivnost, odbijanje hrane ili promene na krznu znak su da nešto nije u redu sa zdravljem životinjice i potrzite veterinara.Što se tiče zdravlja mogu oboljeti od ljudske gripe i prehlade, teško podnose vrućinu i najčešće njihove bolesti su: štenečak(100% smrtnost) zato ih obavezno vakcinišite, crevna začepljenja (često pojedu ili progutaju nešto), bolesti nadbubrežne žlijezde (Adrenal Gland Disease) i poremećaj šećera u krvi.Vakcinacija protiv besnila je potrebna samo ako ga nosite preko granice.

Ako se ne zelite baviti razmnozavanjem tvorova savetujemo kastraciju oba pola zbog neprijatnih mirisa i kod zenki promena raspolozenja. Ako pak se odlučite na taj korak, zenke počinju teranje prvo proleće ili leto posle svog rođenja .Sam graviditet traje 41-42 dana. Broj mladunaca u leglu može varirati od 2-14. Mladunci su po porodu goluždravi, bez zuba, slepi i gluvi i u potpunosti zavise od majke. Nakon 5-6 nedelja počinju samostalno jesti i to je razdoblje kada se sa njima treba početi raditi na upoznavanju okoline , na ljudski dodir i učenje korištenja WC-a.  Sa 8 nedelja mladunci su u potpunosti spremni na odvajanje od majke, samostalno jedu i piju, te su spremni za upoznavanje s novim vlasnicima.


NEKI OD RAZLOGA ZAŠTO JE FERETKA DOBAR KUĆNI LJUBIMAC :

Vole igru i prilično su radoznale

Zabaviće vas svojim ludorijama. Rado će se igrati sa igračkama, a gledanje feretki u igri izaziva radost i podiže raspoloženje. Zapamtite, poznato je da čuvanje ljubimaca ima pozitivan učinak na zdravlje i raspoloženje.

Feretke su socijalne, druželjubive i privržene.

Uvek se savetuje (iako nije obavezno) da nabavite više od jedne feretke. Ukoliko imate dve ili više, biće više zabave i obostrane radosti. I uprkos drugim feretkama sa kojima se druže, i dalje će žudeti za pažnjom svojih vlasnika.

Feretke su inteligentne.

Neki vlasnici su iznenađeni načinom na koji feretke rešavaju probleme - i čak uče svoje vlasnike! Feretke su veoma istrajne i baviće se nečim što zahteva iznenađujuću upornost i strpljenje.

Feretke su tihe.

Iako znaju da se oglase, većinu vremena su veoma tihe. Na primer, verovatno jedino vreme kada će feretka biti glasna je kada je povređena ili vrlo uplašena. Takođe, feretke spavaju u toku najvećeg dela dana.

Feretke su sitne.

Zbog čega ne zahtevaju veliki kavez. Naravno, veći je uvek bolji, a idealan kavez za feretke je visok i ima nekoliko nivoa, tako da i dalje ne zauzima previše prostora. Nevažno za veličinu kaveza, njima će biti neophodno da izađu u toku dana i igraju se van kaveza.

Nemaju preterane zahteve kada je ishrana u pitanju.

Tome treba dodati da je u poslednje vreme dostupnija različita kvalitetna hrana za feretke.

Feretke se lako navikavaju na posip.

Verovatno ne u istoj meri kao mačke, zbog čega može doći do određenih nezgoda. Međutim, većina se može navići na posip i u kavezu i van njega.

Feretke lako vežbaju.

Mogu se izvežbati samo trčeći po Vašem stanu. Naravno, ukoliko želite, možete ih voditi i u šetnju. Mogu se lako privići na to, ako im nabavite povodac odgovarajuće veličine. A nema bržeg načina da u parku započnete konverzaciju sa strancem, nego da prošetate feretku!

Feretke imaju različite ličnosti.

Svaka feretka je jedinstvena i ima svoju ličnost. Neke su nezavisne, druge su veoma ćudljive, ali je svaka jedinstvena, pa nastojite da ih što bolje upoznate.

Zašto je duvan u stvari štetan?

Pušenje duvana je aktivno i pasivno udisanja duvanskog dima koji nastaje nepotpunim sagorevanjem duvana. Navika pušenja datira od 5000—3000. godine p. n. e. Duvan je u Evropu i Aziju stigao u 16. veku i postao popularan uprkos brojnim studijama o njegovoj štetnosti. Naučnici u Nemačkoj su u kasnim 1920-im otkrili vezu između raka pluća i pušenja duvana kada su započete i prve aktivne antipušačke kampanje.

 Godine 1954., grupa naučnika je povezala pušenje duvana sa povećanom smrtnošću među lekarima. Tokom druge polovine 20. veka sve više raste broj dokaza o povezanosti pušenja i duvanskim dimom izavanih bolesti kod čoveka. Ovi dokazi donekle su uticala na smanjenje broja pušača u razvijenim zemljama sveta. Međutim zbog nedovoljne zdravstne prosvećenosti u zemljama trećeg sveta pušenje je stalno u porastu i i predstavlja sve veći zdravstvenim problem.

Različiti načini pušenja duvana

Udisanje duvanskog dima je najčešći oblik konzumiranja duvana. Samom duvanu se u procesu proizvodnje dodaju razni aditivi za pospešivanje prinosa, promenu boje, mirisa, lakšeg sagorevanja itd čime se još više procesom pirolize povećava njihova toksičnost. Dim koji se stvara sagorevanjem takvih supstanci zajedno sa duvanskim dimom udisanjem dospeva do plućnih alveola, preko čijeg zida se procesom difuzije, nikotin i ostale štetne materije unose u krvotok.Kao rezultat štetnog dejstva duvanskog dima u organizmu raste krvni pritisak, brzine otkucaja srca i nastoju brojni drugi organski i psihički poremećaji. Organizam u kontaktu sa nikotinom proizvodi dopamin i endorfin koji se povezuju za osećajem zadovoljstva kod pušača i stvaranje zavisnosti. Od 2000. godine preko 1.22 milijarde ljudi na planeti puši duvan. Učestalost pušenja duvana je veća kod muške populacije mada se kod mlađih pušača izjednačava odnos između muških i ženskih pušača.

Duvan kao medikament

Duvan se kao medikament i pomoć kod lečenja bolova uva i zuba koristio u civilizacijama Južne Amerike 5000-3000. godine pre nove ere. Kasnije je u tim istim civilizacijama pušenje zastupljeno kao navika i sociološka pojava. Takođe, u plemenima Severne Amerike duvan se koristio i u raznim društvenim prilikama, kao što su sastanci, dogovori i pregovori između plemena. Duvan se koristio i tokom religijskih rituala.

Rasprostranjenje i početak borbe

U Evropu i Aziju duvan stiže iz Amerike posle Kolumbovog otkrića. Francuz Žan Nikot je 1560. godine doneo duvan u Francusku. Korišćenje duvana se brzo proširilo i na Englesku trgovačkim putevima i duvan se koristio kao medikament. Francuski trgovci duvan prenose do Gambije i Senegala. U isto vreme karavani iz Maroka prenose duvan do Timbuktua i korišćenje duvana se širi kroz celu Afriku do 1650. godine. Ubrzo je korišćenje duvana palo pod oštre kritike državnih i religijskih vođa. Murat IV, sultan Osmanskog carstva je među prvima probao da iskoreni pušenje u društvu. Poslednji car Kine iz dinastije Ming je neposredno pred zbacivanje dinastije probao da zabrani pušenje ediktom a takve aktivnosti nastavljene su i u kasnijim dinastijama. U Japanu je uzgajanje duvana smatrano velikim zločinom zbog korišćenja zemlje za uzgajanje rekreativne droge umesto hrane. Mnoge religiozne vođe su takođe pokušavale da smanje ili zabrane korišćenje duvana. Patrijarh moskovski je 1634. zabranjivao proizvodnju i prodaju duvana a prekršioce kažnjavao izuzetno surovim kaznama. Džejms I Stjuart je 1604. pokušao da porezom od 4000% smanji broj pušača ali je i ova antipušačka kampanja ostala sa malo rezultata. Kasnije su vladari shvatili da je teško postići rezultat zabranama šušenja i države su uvele monopol na proizvodnju i stavljanje u promet duvana.

Porok u društvu

Zašto se postaje pušač

Osobe koje puše duvan su aktivni pušači a osobe koje borave u zatvorenom prostoru zajedno sa osobama koje puše duvan i indirektno (pasivno) udišu dim aktivnih pušača, nazivaju se pasivni pušači. Aktivni pušači mogu da puše duvan udisanjem dima direktno stavljanjem jednog kraja cigareta, cigara ili tompusa u usta ili posredno preko „rekvizita za pušenje“ muštikle, lule i nargile. Pušenje se izvodi tako što se jedan kraj cigarete/cigare zapali i po zapaljenju on tinja a sa druge strane se dim udiše preko usta do pluća. Neki pušači dim cigareta ne uvlače u pluća već ga izbacuju iz usne dupljine (u narodu poznatije kao pućkanje). Kod lule ili nargila duvan se stavlja u za to predviđeno mesto, sabija ručno i pali. Kod nargila dim prolazi kroz vodu i time se hladi. Razloga ima više, od dokazivanja sebi i okolini da je odrasla osoba, preko intenzivne reklame, iz inata, iz radoznalosti, zato što je to zabranjeno. Neki ljudi na ovaj način zapošljavaju ruke sa kojima ne znaju šta da rade. Neki misle da im cigareta u ustima daje sličnost sa glumcem sa velikog ekrana.

Navika koja se brzo stiče i štetne posledice, kašalj, finansijski trošak, zavisnost brzo otrezne zavisnika, ali je tada već obično navika već stečena i teško se ostavlja pušenje.

Pušenje je (pored alkohola) i zadovoljstvo a i najčešći način da se prevaziđe stres. Cigareta se pali naročito posle obavljenih zadovoljstava kao što je npr dobar ručak ali ima i drugih.

Proizvodnja

Proizvodnja duvana/proizvoda od duvana, je visoko profitabilna. Duvanska industrija pomaže poljoprivredne proizvođače veoma povoljnim kreditima za nabavku mehanizacije i izgradnju sušara za duvan. Duvan se u nekim krajevima dugo gaji, postoji tradicija i postignut je vrlo visoki kvalitet. Primera radi poznat je duvan iz okoline Bajine Bašte. Čuvena sorta „Bajinac“ je nažalost, za vreme Drugog svetskog rata nestala. Poznat je, po visokom kvalitetu, i duvan iz Hercegovine.

Smatra se da je najbolji duvan sa Kube.

I dok se cigarete prave u fabrikama mašinski, cigare sa Kube se prave ručno.

Ekonomski aspekti

Država od prodaje cigareta preko naplate poreza ima značajne prihode. Fabrike duvana takođe zapošljavaju ne mali broj radnika. Poljoprivrednici koji proizvode duvan su zbog toga potpomognuti kako od Države tako i od duvanske industrije.

U zadnje vreme zbog štetnih posledica, bolesti pre svega Država (čitaj narod) ima i štetnih posledica. Lečenje obolelih je sve skuplje i pred time se ne mogu zatvarati oči.

Pušenje i pravo

U Srbiji je pušenje je u potpunosti, bez mogućnosti da se otvori posebna prostorija, zabranjeno u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, zdravstvenim ustanovama, svim prosvetnim, ustanovama socijalne i dečje zaštite, kulture, na sportskim objektima i svim mestima gde se ljudi okupljaju i održavaju sastanci, kao i u javnom prevozu.

Pušenje je zabranjeno u radnom prostoru svih medija, mestima gde se snimaju emisije, čak i ako postoje restorani ili bifei, dok, na primer, ustanove poput banaka mogu imati posebnu prostoriju.

U svim ostalim ustanovama dozvoljeno je otvaranje jedne posebne prostorije koja mora biti obeležena, za koju je određeno koliko ljudi može da primi i koja mora imati odgovarajući ventilacioni sistem.

Izuzetak za otvaranje posebne prostorije predviđen je kod ustanova socijalne zaštite za smeštaj nepokretnih i teško pokretnih osoba, specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesnika, institucija i odeljenja palijativne nege, kao i ustanove za izvršenje zatvorskih kazni.

Ugostiteljski objekti su izuzeti iz tog zakona i oni, u zavisnosti od veličine, mogu da odluče da li će biti za pušače ili nepušače. Kada je reč o kaznama, sanitarna inspekcija obavljaće nadzor svih mesta u kojima je zabranjeno pušenje. Kazne za firme kreću se od 500.000 do milion dinara, od 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice (direktora, vlasnika, upravnika) i od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Zakonom je predviđeno da lice koje krši zabranu pušenja bude kažnjeno sa 5.000 dinara.

Stručnjaci očekuju da bi primena Zakona mogla da doprinese tome da se značajan broj osoba odvikne od pušenja ili smanji broj popušenih cigareta. Zakon o duvanu je precizan:

Zabranjuje se proizvođačima duvana da stave u promet rezani ili na drugi način usitnjeni duvan (neobrađeni duvan).

Zabranjuje se prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima.

Kod svih rasprava o duvanskom dimu gubi se iz vida da je pušenje u prisustvu drugih jedan vid nasilja.

Medicinski aspekti

Pušenje duvana je štetno po zdravlje ali i pored toga jako brzo raste broj pušača u svetu. Zato možemo očekivati pojavu globalne epidemije raka pluća na planeti zemlji .

Globalna proizvodnja cigareta u 2000. godini bila je veća od 5,5 triliona cigareta i neprestano raste. Budući da jedan rak pluća (gledano statistički) izaziva smrt nakon popušenih 2 do 4 miliona cigareta u svakom društvu, možemo očekivati širom sveta (na broj proizvedenih cigareta), više od 2 miliona smrtnih slučajeva od raka pluća godišnje u ne tako dalekoj budućnosti .

Ukupan broj umrlih od drugih vrsta cigaretama izazvanih bolesti će biti i veći i najverovatnije će se približiti brojci od 10 miliona umrlih godišnje do 2020, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije.

Od njihovog pronalaska do kraja 20. veka cigarete su najverovatnije izazvale smrt više od 100 miliona ljudi. U 21. veku smrtnost pušača će možda biti još veća i prema procenama dostići će brojku od jedne milijarde umrlih. Kako antropolozi procenjuju da će na planeti zemlji približno živeti, počev od pojave homo sapijensa do kraja 21. veka, 80 milijardi ljudi, od pušenja cigarete najverovatnije će umrti više od 1% svih ljudi koji su ikada živeli na planeti zemlji.

Prema Zakonu o duvanu Republike Srbije, član 77, proizvošači duvanskih proizvoda za pušenje dužni su da na pakovanjima svojih proizvoda krupno štampaju jedno od sledećih jedanaest upozorenja:

Pušenje izaziva rak pluća, rak usne, rak jezika, rak glasnih žica.

Pušači rizikuju da obole od raka jednjaka, raka želuca, raka grlića materice, raka bešike i dr.

Pušači češće boluju od akutnih i hroničnih bolesti disajnih organa.

Deca pušača češće boluju od astme, upale grla i srednjeg uha.

Pušenje izaziva srčani i moždani udar.

Pušenje izaziva bolesti krvnih sudova kao što su „pušačka noga“ i impotencija.

Želite bebu? Trudnice koje puše rizikuju da izgube bebu ili oštete njeno zdravlje.

Želite bebu? Pušenje nepovoljno utiče na plodnost kod muškaraca i žena.

Deca se ugledaju na Vas! Deca pušača i sama češće postaju pušači.

Pušenje izaziva zavisnost! Potražite stručnu pomoć za odvikavanje.

Pušenje narušava izgled i zdravlje Vaših zuba, kože, kose, noktiju i dr.

Kod mnogih pušaća se javlja jutarnji kašalj, kao pokušaj tela da izbaci štetne čestice i kao hronična upala gornjih respiratornih organa. U Americi je izračunato koliko košta lečenje) obolelih od raka pa je pre desetak godina pokrenuta intenzivna kampanja odvikavanja od pušenja. Doneti su zakoni o zabrani pušenja u mnogim zatvorenim prostorijam pa čak i po kafanama. Na pušače se gleda kao kužne zavisnike. Ova kampanja je dala veoma dobre rezultate u smislu smanjenja broja pušača, ali prema nekim podacima rezultati američke borbe protiv pušenja su neadekvatni, što se delimično može objasniti da visok procenat oboljevanja ne zavisi samo od pušenja već i od načina života (stres, nedovoljno kretanja, alkohol, brza hrana, gojaznost koja nije poznata u tom obimu u drugim delovima sveta i dr.)

No istovremeno, kao viskoprofitabilna industrija, duvanska industrija Amerike je dobila zadatak da maksimalno afirmiše pušenje u drugim zemljama, naročito u zemljama „trećeg sveta“. U Republici Srbiji reklamiranje cigareta je zabranjeno tek početkom 21. veka.

Postoji tzv i "sekundarno pušenje" tj. osobe koje ne puše, ako mnogo vremena provode u zatvorenim prostorijam sa pušačima, gotovo u istom obimu su izloženi rizicima oboljevanja od istih oboljenja kao i pušači.

Odvikavanje

Za odvikavanje je potrebna odluka i jaka volja. Ipak postoje i pomagala u vidu pastila koje se sisaju te flastera sa ekstraktom nikotina koji se lepe na telo. Preko kože se infiltrira nikotin pa je pušaču lakše da prebrodi „pušačku krizu“.

Sumnja se da se danas u cigarete dodaju sastojci koji pored nikotina izazivaju zavisnost. Te pušačka kriza traje mnogo duže nego što bi trebalo da bude da je samo nikotin u pitanju.

Mnogi se teško odlučuju na ovaj korak jer se boje naglog dobijanja u težini, što nije istina.

Prema nekim drugim izvorima odvikavanje se najbolje izvodi odlukom o danu kada će se prekinuti sa pušenjem. Budući nepušač danima pre dana „D“ treba sebe da ubeđuje da to može. Prekid pušenja treba izvesti zaista planiranog dana i to odjednom i definitivno. Ostavljanje pušenja metodom smanjivanja cigareta, ne daje rezultat.

Hemikalije koje koristi duvanska industrija

Prema dr Petru Bojoviću iz instituta „Batut"[traži se izvor od 09. 2009.] duvanska industrija koristi sledeće, otrovne, materijale u postupku proizvodnje cigareta:

• Sumpor - radi dobijanja intenzivne žute boje duvana
• Preparate na bazi olova - za korekciju ukusa cigarete
• Antifriz - radi postizanja balansa vlage u cigaretama
• Titan dioksid - da bi pepeo bio što belji
• Azbestna vlakna - da se pepeo ne bi krunio
• Radioaktivni polonijum 210 u postupku uzgajanja duvana, da bi se povećali prinosi.