Štetnosti i draži kafe! Zašto VI pijete kafu?

Kafa je magičan napitak bez koje mnogi ne mogu ni da zamisle početak dana. 

KAFA: koja štetna dejstva ima kafa na zdravlje ljudi?

Kafa je seme biljke Coffea Arabica I koja se od svih vrsta ovoga roda najčešće gaji. Njena pradomovina je etiopska pokrajina Kafa. Danas se kafa uzgaja: u Brazilu, Arabiji, Indiji i nekim drugim zemljama. Raste u obliku grma ili drveta koje može da dostigne visinu i do pet metara. Lišće joj je zimzeleno, cvetovi beli, a plod veličine trešnje, modre, žute ili bele boje zavisno od vrste. Mesnati deo se odstranjuje, a semenke se prže, melju i na kraju od njihovog praha priprema napitak. Svoj karakterističan miris kafa dobija prženjem, jer tada dolazi do promene nekih njenih sastojaka i razvijanja aromatičnih materija kao što su kofein i dr.

Kafa se počela piti kao što se to može videti iz sačuvanih rukopisa u 9. veku nove ere. U Evropu je stigla u 17. da bi u 20. veku postala masovna i svakodnevna pojava. bez koje se kako njeni uživaoci misle, nikako ne može.

Najvažniji sastojak kafe je kofein. 

U jednoj šoljici kafe nalazi se oko

0,15-020 gr kofeina, skoro.ravno pojedinačnoj dozi kofeina koja se nalazi u jednoj injekciji. Toksična doza kofeina za ljudski organizam iznosi oko 0,50 grama (3-4 šoljice kafe), a smrtonosna doza oko 10 grama. Osim kofeina i drugi sastojci kafe imaju aktivno dejstvo na ljudski organizam, čak i u slučaju kada se pije kafa oslobođena kofeina može se pojaviti lupanje i ubrzan rad srca.

Kofein spada u grupu metilksantina zajedno sa teofilinom i teobrominom. Metilksantini se nalaze u velikom broju biljaka, rasprostranjenih po celom svetu, a od svih njih mogu se praviti određeni napici. Osim u kafi, kofein se u značajnoj količini nalazi i u pravom čaju (indijski, kineski, paragvajski mati čaj i dr), zatim u kola orahu (od koga se pravi koka-kola, pepsi-kola, kokta i drugi napici) i u kakaovcu. Njihova velika popularnost potiče najpre od njihovog dejstva na mozak i kardiovaskularni sistem.

Pošto je rastvorljiv u mastima, kofein se iz probavnog trakta brzo resorbuje i već posle 15 minuta od pijenja kafe maksimalno deluje. Neki sastojci kafe deluju tako što stežu sluzokožu, pa je zbog toga neke osobe ne podnose. Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a smanjuje rad enzima pepsina i tako usporava ritam varenja što dovodi do gorušice. Bolesnici koji imaju čir na želucu i dvanaestopalčanom crevu dobro znaju da se bolovi pojačavaju posle pijenja kafe, naročito ako je to učinjeno pre jela.

Kofein nadražuje sve delove mozga, a naročito koru velikog mozga. Intelektualni rad se poboljšava, a umor i pospanost iščezavaju ističu poklonici ovog privlačnog napitka. Ako jedna šoljica kafe zaista povećava intelektualnu produktivnost i otklanja zamor to je veoma privlačno za svakog čoveka. Bolje se osećamo, a možemo više da uradimo. Da se pozabavimo malo problemom umora da li je to negativna pojava?

Umor u životu zdravih ljudi je normalna i poželjna pojava i može se slikovito uporediti sa crvenim svetlom na komandnoj ploči bilo kog auta, koje ima zadatak da opomene da ponestaje goriva, Umor je neka vrsta crvenog svetla.kojim telo signališe mozgu da su životne snage za taj dan utrošene, i da je neophodno potreban odmor. Jedna šoljica kafe ugasiće to »crveno svetlo«. Kada se ono ponovo »upali« doći će druga šoljica kafe i tako redom. Za sve to vreme organizam troši rezervnu energiju snagu koja bi organizmu i te kako dobrodošla u nekoj stresnoj situaciji (na primer pojava bolesti ili nastanak povrede) za koju je i predviđena. Tako se često događa da posle »blagotvornog« dejstva kafe, organizam pada u stanje krajnje moždane i telesne iscrpljenosti.

Kofein dvojako deluje na srce. U početku ga usporava delujući na parasimpatički deo nervnog sistema vagus, a zatim preovlađuje neposredno dejstvo na srčani mišić koje dovodi do energičnog, žustrog grčenja srca, do neugodnog lupanja, a katkada i do aritmije. Pre nekoliko godina u Bostonu je vršeno ispitivanje učestalosti srčanih udara na oko 12000 ljudi. U sklopu tog ispitivanja posmatrana je grupa ljudi koji su pili 1-5 šoljica kafe dnevno. U odnosu na one koji ne piju kafu srčani udar kod njih je za oko 60% češća pojava. Grupi sastavljenoj od ispitanika koji su pili više od 6 šoljica kafe dnevno srčani udar pojavljivao se 120% više nego u grupi potpunih apstinenata.

Na krvne sudove kofein takođe deluje dvojako. Pošto stimuliše centre vazomotora u mozgu, krvni sudovi se sužavaju, a krvni pritisak raste. Zato se posle samo jedne popijene kafe osoba sa niskim pritiskom bolje oseća. Međutim, to dejstvo ubrzo poništava dejstvo kofeina na mišiće krvnih sudova usled čega se ovi šire. Što se tiče moždanih krvnih sudova tu preovlađuje vazokonstrikcija suženje. To dejstvo je veoma povoljno kod glavobolja jer zbog smanjivanja pritiska ublažava bol. Zato je kofein najčešći sastojak kombinovanih praškova protiv glavobolje.

Mišići se pod delovanjem kofeina mnogo brže stežu, refleksi su brži, ali je njihovo opuštanje teže i sporije i stiče se utisak kao da teže da ostanu u tom stanju napregnutosti. Prilikom testiranja vozača, oni koji se nalaze pod dejstvom kofeina pokazuju brže reflekse, ali zato imaju više grešaka.

Pijući kafu u velikim količinama mnogi postaju zavisni od kafe. Da bi se neka materija svrstala u red droga moraju se ispuniti određeni uslovi kao što je pojava psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije. Poznato je da ljubitelji kafe čim ustanu stavljaju na štednjak cezvu za kafu. Oni moraju da popiju kafu da bi se dobro osećali. To je psihička zavisnost. Fizička zavisnost ispoljava se onda kada se naglo prekine sa uzimanjem kafe. Tada obično nastupi glavobolja. Tolerancija se pokazuje time što organizam podnosi sve veću dozu kafe i kofeina koja bi inače kod nenaviknutih osoba dovela do toksičnih pojava. Tako će nenaviknute osobe već prilikom druge ili treće popijene šoljice kafe osetiti glavobolju, razdražljivost, nesanicu, lupanje srca, drhtanje, dok u isto vreme osobe naviknute na kafu sve to neće osetiti. Međutim, kod ovih drugih, pojaviće se znaci hroničnog trovanja kao što su živčane smetnje i glavobolje, bolovi u rukama i nogama, drhtanje, pojava svraba. vrtoglavica i drugo.

Poslednjih godina naučna ispitivanja sve više ukazuju na to da kofein stimuliše taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova (ubrzava proces arteroskleroze). Pored toga, kafa doprinosi češćoj pojavi raka bubrega i dojke.

Kada na jedan tas stavimo prijatno osećanje, a na drugi sve štetne posledice koje izaziva pijenje kafe nedoumice nema. Sa takvim saznanjem odluku o prestanku upotrebe ovog napitka lako je doneti i uspešno sprovesti.

Sada postoji još pet razloga više da potpuo uživate u svom omiljenom toplom napitku.

Najnovija istraživanja dokazala su da kafa ima višestruka psihofizička pozitivna dejstva na one koji je redovno piju.

Smanjuje depresiju kod žena

 Istraživanja koja su obavljena na Harvardu pokazuju da su žene koje redovno piju kafu izložene 20 odsto manjem riziku od depresije nego žene koje ne piju kafu. Ranija istraživanja pokazala su da se rizik od samoubistva smanjuje s povećanjem konzumiranja kofeina.

Smanjuje rizik od karcinoma prostate kod muškaraca

 Muškarci koji piju šest ili više šoljica kafe dnevno imaju 60 odsto manji rizik da obole od najsmrtonosnijeg oblika karcinoma prostate i za 20 odsto manji rizik od oboljenja od bilo kog karcinoma prostate u poređenju sa muškarcima koji ne piju kafu.

Smanjuje rizik od karcinoma glave i vrata

 Istraživanje sa Univerziteta u Juti pokazuje da ljudi koji piju više od četiri šoljice kafe dnevno imaju za 39 odsto manji rizik od karcinoma usne šupljine i larinksa. Redovna konzumacija kafe povezana je takođe s manjim rizikom od tumora na mozgu, ciroze, karcinoma jetre, kao i smanjenjem holesterola u krvi.

Čuva od Alchajmerove bolesti 

 Istraživanje sprovedeno na miševima pokazalo je da, kada su jedinkama obelelim od Alchajmera dali kofein u količini od pet šoljica kafe, njihova memorija se znatno popravila.

Smanjuje rizik od pojave dijabetesa

 Brojna istraživanja su pokazala da kafa štititi od dijabetesa tipa 2, iako mehanizam još nije najjasniji. Analizom je utvrđeno da osobe koje piju tri do četiri šoljice kafe dnevno imaju za 25 odsto manji rizik od razvijanja ove bolesti.

Zašto komarci nekoga više "poštede" od ujeda?

Ako i vi imate utisak da bi od pune sobe ljudi, komarac baš vas ugrizao, pročitajte na osnovu čega oni insekti baš vas biraju za "žrtvu".

Određena krvna grupa, metabolizam, fizička aktivnost, boja garderobe, pa čak i konzumiranje piva mogu da učine osobu izuzetno primamljivom metom za komarce.

Statistički podaci pokazuju da je oko 20 odsto ljudi na svetu "privlačan zalogaj" za komarce, zbog određenih karakteristika.

Krvna grupa

Komarci nas ujedaju kako bi uneli proteine iz naše krvi. Zato ne iznenađuje što su istraživanja pokazala da su određene krvne grupe naročito privlačne komarcima. Studija je pokazala da ovi insekti dvostruko češće ujedaju ljude sa O krvnom grupom, nego one sa A grupom. B krvna grupa negde je na sredini privlačnosti komarcima. Takođe, oko 85 odsto ljudi luči hemijsku supstancu koja ukazuje na to koja je njihova krvna grupa, dok 15 odsto njih ne luči ovu supstancu. Komarci više "vole" one prve.

Ugljen-dioksid

Jedna od ključnih stvari koju komarci lociraju na svojoj "žrtvi" je ugljen-dioksid u dahu ljudi. Nažalost, ovi mali stvorovi mogu da detektuju ugljen-dioksid na udaljenosti od oko 50 metara. Rezultat toga je da su ljudi koji pri izdahu izbace više ove supstance - što su uglavnom krupniji ljudi - privlačniji komarcima od drugih.

Fizička aktivnost i metabolizam

Pored ugljen-dioksida, komarci "žrtve" traže takođe i po mirisu mlečne i mokraćne kiseline, amonijaka i drugih supstanci koje lučimo zajedno sa znojem. Takođe, privlačniji su im ljudi koji imaju višu telesnu tempreraturu. Fizička aktivnost povećava nagomilavanje mlečne kiseline u telu i povećava telesnu temperature, a epilog je jasan – nakon toga napadaju vas komarci. Kada je reč o količini mokraćne kiseline i drugih supstanci koje svaka osoba luči, na to utiču genetski faktori, što znači da ih ne možemo promeniti i na taj način se odbraniti od komaraca.

Kožne bakterije

Bakterije koje žive na ljudskoj koži, u zavisnosti od toga koji je tip bakterija i koliko ih ima, čine nas manje ili više privlačnim ovim malim stvorenjima. Ranije sprovedena istraživanja pokazala su da veći broj bakterija "mami" komarce, ali iznenađujuće je da će ovi inseksti "ostaviti na miru" one koji na koži imaju veliki broj različitih vrsta bakterija.

Bakterije na koži su takođe i razlog zašto nas komarci najčešće ujedaju za zglobove i stopala - tu se nalazi najviše različitih bakterija.

Pivo

Ako mislite da je krigla piva savršen način da se rashladite - razmislite još jednom! Studija je pokazala da komarci "vole" pivo, odnosno da češće ujedaju one koji piju pivo, ali razlog za to je još uvek pomalo misterija. Naučnici pretpostavljaju da konzumiranje ovog alkoholnog pića povećava količinu etanola koji izbacujemo zajedno sa znojem ili da povećava telesnu temperaturu i time privlači ove insekte.

Trudnoća

Brojne studije pokazale su da su trudnice vrlo primamljive komarcima, zbog toga što disanjem izbacuju 21 odsto više ugljen-dioksida i imaju višu telesnu temperaturu nego drugi ljudi.

Boja odeće

Kada obućete odeću u crnoj, tamno plavoj ili crvenoj boji, olakšavate ovim insektima da vas "lociraju"!