Kafa je magičan napitak bez koje mnogi ne mogu ni da zamisle početak dana.
KAFA: koja štetna dejstva ima kafa na zdravlje ljudi?
Kafa je seme biljke Coffea Arabica I koja se od svih vrsta
ovoga roda najčešće gaji. Njena pradomovina je etiopska pokrajina Kafa. Danas
se kafa uzgaja: u Brazilu, Arabiji, Indiji i nekim drugim zemljama. Raste u
obliku grma ili drveta koje može da dostigne visinu i do pet metara. Lišće joj
je zimzeleno, cvetovi beli, a plod veličine trešnje, modre, žute ili bele boje
zavisno od vrste. Mesnati deo se odstranjuje, a semenke se prže, melju i na
kraju od njihovog praha priprema napitak. Svoj karakterističan miris kafa
dobija prženjem, jer tada dolazi do promene nekih njenih sastojaka i razvijanja
aromatičnih materija kao što su kofein i dr.
Kafa se počela piti kao što se to može videti iz sačuvanih
rukopisa u 9. veku nove ere. U Evropu je stigla u 17. da bi u 20. veku postala
masovna i svakodnevna pojava. bez koje se kako njeni uživaoci misle, nikako ne
može.
Najvažniji sastojak kafe je kofein.
U jednoj šoljici kafe
nalazi se oko
0,15-020 gr kofeina, skoro.ravno pojedinačnoj dozi kofeina
koja se nalazi u jednoj injekciji. Toksična doza kofeina za ljudski organizam
iznosi oko 0,50 grama (3-4 šoljice kafe), a smrtonosna doza oko 10 grama. Osim
kofeina i drugi sastojci kafe imaju aktivno dejstvo na ljudski organizam, čak i
u slučaju kada se pije kafa oslobođena kofeina može se pojaviti lupanje i
ubrzan rad srca.
Kofein spada u grupu metilksantina zajedno sa teofilinom i
teobrominom. Metilksantini se nalaze u velikom broju biljaka, rasprostranjenih
po celom svetu, a od svih njih mogu se praviti određeni napici. Osim u kafi,
kofein se u značajnoj količini nalazi i u pravom čaju (indijski, kineski,
paragvajski mati čaj i dr), zatim u kola orahu (od koga se pravi koka-kola,
pepsi-kola, kokta i drugi napici) i u kakaovcu. Njihova velika popularnost
potiče najpre od njihovog dejstva na mozak i kardiovaskularni sistem.
Pošto je rastvorljiv u mastima, kofein se iz probavnog
trakta brzo resorbuje i već posle 15 minuta od pijenja kafe maksimalno deluje.
Neki sastojci kafe deluju tako što stežu sluzokožu, pa je zbog toga neke osobe
ne podnose. Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a
smanjuje rad enzima pepsina i tako usporava ritam varenja što dovodi do
gorušice. Bolesnici koji imaju čir na želucu i dvanaestopalčanom crevu dobro
znaju da se bolovi pojačavaju posle pijenja kafe, naročito ako je to učinjeno
pre jela.
Kofein nadražuje sve delove mozga, a naročito koru velikog
mozga. Intelektualni rad se poboljšava, a umor i pospanost iščezavaju ističu
poklonici ovog privlačnog napitka. Ako jedna šoljica kafe zaista povećava
intelektualnu produktivnost i otklanja zamor to je veoma privlačno za svakog
čoveka. Bolje se osećamo, a možemo više da uradimo. Da se pozabavimo malo
problemom umora da li je to negativna pojava?
Umor u životu zdravih ljudi je normalna i poželjna pojava i
može se slikovito uporediti sa crvenim svetlom na komandnoj ploči bilo kog
auta, koje ima zadatak da opomene da ponestaje goriva, Umor je neka vrsta
crvenog svetla.kojim telo signališe mozgu da su životne snage za taj dan
utrošene, i da je neophodno potreban odmor. Jedna šoljica kafe ugasiće to
»crveno svetlo«. Kada se ono ponovo »upali« doći će druga šoljica kafe i tako
redom. Za sve to vreme organizam troši rezervnu energiju snagu koja bi
organizmu i te kako dobrodošla u nekoj stresnoj situaciji (na primer pojava
bolesti ili nastanak povrede) za koju je i predviđena. Tako se često događa da
posle »blagotvornog« dejstva kafe, organizam pada u stanje krajnje moždane i
telesne iscrpljenosti.
Kofein dvojako deluje na srce. U početku ga usporava
delujući na parasimpatički deo nervnog sistema vagus, a zatim preovlađuje
neposredno dejstvo na srčani mišić koje dovodi do energičnog, žustrog grčenja
srca, do neugodnog lupanja, a katkada i do aritmije. Pre nekoliko godina u
Bostonu je vršeno ispitivanje učestalosti srčanih udara na oko 12000 ljudi. U sklopu
tog ispitivanja posmatrana je grupa ljudi koji su pili 1-5 šoljica kafe dnevno.
U odnosu na one koji ne piju kafu srčani udar kod njih je za oko 60% češća
pojava. Grupi sastavljenoj od ispitanika koji su pili više od 6 šoljica kafe
dnevno srčani udar pojavljivao se 120% više nego u grupi potpunih apstinenata.
Na krvne sudove kofein takođe deluje dvojako. Pošto
stimuliše centre vazomotora u mozgu, krvni sudovi se sužavaju, a krvni pritisak
raste. Zato se posle samo jedne popijene kafe osoba sa niskim pritiskom bolje
oseća. Međutim, to dejstvo ubrzo poništava dejstvo kofeina na mišiće krvnih
sudova usled čega se ovi šire. Što se tiče moždanih krvnih sudova tu
preovlađuje vazokonstrikcija suženje. To dejstvo je veoma povoljno kod
glavobolja jer zbog smanjivanja pritiska ublažava bol. Zato je kofein najčešći
sastojak kombinovanih praškova protiv glavobolje.
Mišići se pod delovanjem kofeina mnogo brže stežu, refleksi
su brži, ali je njihovo opuštanje teže i sporije i stiče se utisak kao da teže
da ostanu u tom stanju napregnutosti. Prilikom testiranja vozača, oni koji se
nalaze pod dejstvom kofeina pokazuju brže reflekse, ali zato imaju više
grešaka.
Pijući kafu u velikim količinama mnogi postaju zavisni od
kafe. Da bi se neka materija svrstala u red droga moraju se ispuniti određeni
uslovi kao što je pojava psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije. Poznato
je da ljubitelji kafe čim ustanu stavljaju na štednjak cezvu za kafu. Oni
moraju da popiju kafu da bi se dobro osećali. To je psihička zavisnost. Fizička
zavisnost ispoljava se onda kada se naglo prekine sa uzimanjem kafe. Tada
obično nastupi glavobolja. Tolerancija se pokazuje time što organizam podnosi
sve veću dozu kafe i kofeina koja bi inače kod nenaviknutih osoba dovela do
toksičnih pojava. Tako će nenaviknute osobe već prilikom druge ili treće
popijene šoljice kafe osetiti glavobolju, razdražljivost, nesanicu, lupanje
srca, drhtanje, dok u isto vreme osobe naviknute na kafu sve to neće osetiti.
Međutim, kod ovih drugih, pojaviće se znaci hroničnog trovanja kao što su
živčane smetnje i glavobolje, bolovi u rukama i nogama, drhtanje, pojava
svraba. vrtoglavica i drugo.
Poslednjih godina naučna ispitivanja sve više ukazuju na to
da kofein stimuliše taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova (ubrzava
proces arteroskleroze). Pored toga, kafa doprinosi češćoj pojavi raka bubrega i
dojke.
Kada na jedan tas stavimo prijatno osećanje, a na drugi sve
štetne posledice koje izaziva pijenje kafe nedoumice nema. Sa takvim saznanjem
odluku o prestanku upotrebe ovog napitka lako je doneti i uspešno sprovesti.
Sada postoji još pet razloga više da potpuo uživate u svom omiljenom toplom napitku.
Najnovija istraživanja dokazala su da kafa ima višestruka psihofizička pozitivna dejstva na one koji je redovno piju.
Smanjuje
depresiju kod žena
Istraživanja koja su obavljena na Harvardu pokazuju da su
žene koje redovno piju kafu izložene 20 odsto manjem riziku od depresije nego
žene koje ne piju kafu. Ranija istraživanja pokazala su da se rizik od
samoubistva smanjuje s povećanjem konzumiranja kofeina.
Smanjuje
rizik od karcinoma prostate kod muškaraca
Muškarci koji piju šest ili više šoljica kafe dnevno imaju
60 odsto manji rizik da obole od najsmrtonosnijeg oblika karcinoma prostate i
za 20 odsto manji rizik od oboljenja od bilo kog karcinoma prostate u poređenju
sa muškarcima koji ne piju kafu.
Smanjuje
rizik od karcinoma glave i vrata
Istraživanje sa Univerziteta u Juti pokazuje da ljudi koji
piju više od četiri šoljice kafe dnevno imaju za 39 odsto manji rizik od
karcinoma usne šupljine i larinksa. Redovna konzumacija kafe povezana je takođe
s manjim rizikom od tumora na mozgu, ciroze, karcinoma jetre, kao i smanjenjem
holesterola u krvi.
Čuva od
Alchajmerove bolesti
Istraživanje sprovedeno na miševima pokazalo je da, kada
su jedinkama obelelim od Alchajmera dali kofein u količini od pet šoljica kafe,
njihova memorija se znatno popravila.
Smanjuje
rizik od pojave dijabetesa
Brojna istraživanja su pokazala da kafa štititi od
dijabetesa tipa 2, iako mehanizam još nije najjasniji. Analizom je utvrđeno da
osobe koje piju tri do četiri šoljice kafe dnevno imaju za 25 odsto manji rizik
od razvijanja ove bolesti.
Нема коментара:
Постави коментар