Sedmica (nedelja) je jedinica za vreme
duža od dana, a kraća od meseca. U većini modernih kalendara,
uključujući Gregorijanski kalendar, sedmica je period od sedam
dana, kao i najduža konvencionalno korišćena jedinica za vreme
koja sadrži fiksni broj dana.
Najšire je rasprostranjena i
prihvaćena teorija da je sedmica nastala kao vremenski period između
dve mesečeve mene. Obzirom da lunarni mesec traje 29 1/2 dana to je
trajanje između dve mene približno 7 dana. Na osnovu rezultata
iskopavanja su arheolozi zaključili da su još ljudi kamenog doba
računali vreme povezano sa mesečevim menama.
Za sedmice može da se kaže da
formiraju nezavisan kalendar u kontinuitetu koji ide paralelno sa
raznim drugim kalendarima. Međutim, neki kalendari su tako
dizajnirani da se neki datum pojavljuje istog dana u sedmici svake
godine. Ovo može da se uradi tako što će sedmica biti nezavisna od
godine, sa nekim danima u svakoj godini koji ne pripadaju ni jednoj
nedelji: predloženi Svetski kalendar ima 52 sedmice i 1 ili 2
dodatna dana godišnje, dok je Francuski revolucionarni kalendar imao
36 sedmica od po 10 dana i 5 ili 6 dodatnih dana. Godina takođe može
da se napravi da bude nezavisna od sedmice: bivši islandski kalendar
je imao godine od 52 ili 53 sedmice.
Religija i poreklo sedmodnevne nedelje
Mnoge religije su u svoje spise i dogme
ugradile sedmicu kao bitan elemenat za čovekovo ponašanje u društvu
i nalazile u tome božansku premisu.
Hindu civilizacija je bila poznata po
konceptu sedmodnevne sedmice sa primerima u Ramajani, svetom epu u
Sanskritu oko 300. p. n. e., gde se spominje "Bhanu"-vaar,
što znači nedelja, "Soma"-vaar, što znači mesečev dan
i tako dalje.
Stari Vavilonci su poznati da su
posmatrali sedmodnevnu nedelju, gde je svaki dan bio posvećen
različitom božanstvu. Značaj broja sedam dolazi iz vavilonske
astronomije. Postoji sedam nebeskih (svetlećih) tela koja su
normalno vidljiva golim okom (Sunce, Mesec i pet vidljivih planeta) i
oni su povezali svako telo sa božanstvom.
Biblijsko stvaranje takođe uključuje
sedmodnevnu nedelju, po kojem je Bog radio šest dana, a sedmog se
odmarao, a Deset Zapovesti uključuju Božja uputstva za posmatranje
sedmice.
Islamski kalendar takođe uključuje
sedmodnevnu nedelju.
Kasnije upotrebe sedmice
Razne grupe stanovnika Rimskog carstva
su usvojile sedmicu, pogotovo one koje su bile u istočnim delovima
carstva, kao što je Egipat, gde je u upotrebi bila sedmodnevna
nedelja. U savremeno doba, hrišćani koji prate biblijska uputstva
su raširili upotrebu sedmice zajedno sa svojom religijom.
Kako su rani hrišćani evoluirali od
Jevreja do odvojene grupe, razne grupe su evoluirale od proslavljanja
i jevrejskog Sabata (subota) i prvog dana Gospodovog dana (nedelja)
do proslavljanja samo nedelje. Vidite: Sabat (hrišćanski); Šabat
(jevrejski).
U ranom 4. veku, rimski car Konstantin
je regulisao upotrebu sedmice zbog problema mirijanskih upotreba
raznih dana za religijske praznike i uspostavio je nedelju kao dan za
religijske praznike i odmor za sve grupe, a ne samo za Hrišćane i
ostale koji su već praznovali nedelju.
Jevreji su zadržali svoju (najmanje)
800 godina dugu tradiciju praznovanja subote. Kasnije, posle
uspostavljanja islama, petak je postao dan praznovanja te religije --
međutim islamska sedmica i dalje počinje nedeljom, a završava se
subotom, kao i jevrejsko-hrišćanska sedmica.
Sedmodnevna nedelja je uskoro postala
praksa kod Hrišćana, Jevreja i Muslimana. Posle evropske
kolonizacije i potonjeg uspona globalnog korporacijskog biznisa,
sedmodnevna nedelja je postala univerzalna u održavanju vremena, čak
i u kulturama koje ju nisu praktikovale ranije. Zbog dvodnevnog
vikenda, neki moderni kalendari se završavaju nedeljom i počinju
ponedeljkom.
Нема коментара:
Постави коментар